NEMIRI


 

Jednoga dana šetajući nebeskim poljima ugleda Bog svog prvenca Adama tužnog, obešenog nosa.
– Dobri moj Adame, zašto si tužan, kakve te brige more?
– imam neke unutrašnje nemire, dragi moj Oče. Možeš li ih nekako odagnati?
– Mogu, naravno. Izvadiću ti jedno rebro i odmah će ti biti bolje.
Četrdeset dana kasnije Bog ponovo sreće svog prvenca Adama još tužnijeg, kako priča sam sa sobom i udara se u glavu.
– Ehej sine Adame, šta je to s’ tobom, da nisi bolestan?
– Ne znam šta me zadesi ti pokvareni starče, odmah mi vraćaj ono rebro.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close