Izdvojeno

КАКО УПРОПАСТИТИ СОПСТВЕНО ЖЕНСКО ДЕТЕ

_MG_4262

Док су мале, родитељи им читају бајке, говорећи им да су и oне принцезе, њихове принцезе,

а онда их упорно убеђују да ће једнога дана, лепи принц на белом коњу, доћи и по њу, па ће и они живети срећно до краја живота.

Када мале принцезе одрасту, говоре им како требају да се удају док су још младе и док су им родитељи млади, да могу да чувају унучиће,

али принцезе наравно чекају свог принца на белом коњу, године пролазе, принц не долази,

а онда их родитељи наговарају, пошто он не долази да се ипак удају за коња, магарца евентуално,

јер се њима жури и они под хитно хоће унучиће, ко бре још пита ћерку за мишљење и осећања.

Наравно да су се они потрудили да нађу њиховој принцези адекватног коња, па он је као створен за њу.

Тек рођењем младунаца, родитељима долази из дупета у главу, да се ћерка зајебала грдно што се удала баш за тог коња,

па он ни шталу своју нема, боље да се удала за оног Симиног и Верициног коња, он је бреее… он је једини и прави коњ за њу,

онда почињу да врше притисак на сопствено дете, да се под хитно разведе, јер та рага ипак није за њу,

те он је овакав, те онакав и у том убеђивању су веома успешни, наравно…

слушај старије, они најбоље знају шта теби треба… искуство јеботе.

Ћерка је експресно разведена, рага је напустила њихову шталу од злата, а ћерку су спојили са оним Симиним и Верициним коњем,

али коњ, ко коњ, сада вуче дупло више, од јутра до мрака, да задовољи прво таста и ташту, да задовољи принцезу и децу њену,

тако после једно десет година пуца му филм и одлази у непознатом правцу.

Принцеза остаје сама, сада већ времешна дама, ни магарци се за њом више не окрећу,

деца порасла, свако од њих оде на своју страну, мама и тата још у снази почињу да филозофирају, како њој више нико не треба,

како су сви мушкарци (сем њеног тате) свиње, како их занима само она женска ствар, а кад дођу до ње, убрзо напуштају искоришћену власницу исте.

Остани ти с’ нама принцезо наша, требаћемо ми једно другом, трећем…

свима нама подршка треба, никад се не зна ко ће кад и ко ће пре занемоћати…

07.09.2014.

15:52

Sponsored Post Learn from the experts: Create a successful blog with our brand new courseThe WordPress.com Blog

Are you new to blogging, and do you want step-by-step guidance on how to publish and grow your blog? Learn more about our new Blogging for Beginners course and get 50% off through December 10th.

WordPress.com is excited to announce our newest offering: a course just for beginning bloggers where you’ll learn everything you need to know about blogging from the most trusted experts in the industry. We have helped millions of blogs get up and running, we know what works, and we want you to to know everything we know. This course provides all the fundamental skills and inspiration you need to get your blog started, an interactive community forum, and content updated annually.

ODREĆIĆU TE SE

MOJA NOVA PRIČA – DRAMA

Uloge: Majka i ćerka joj njena

Majka – Nemoj kćeri, molim te…
ne odlazi… tuđina je to.
Nisam te ja rađala da bi otišla od mene…
Ćerka joj – Zašto, zašto si me rađala majko?
Ja to nisam tražila…
I ko je mene uopšte pitao, želim li da se rodim?
Zašto si me rađala ovde, zar nisi mogla da izabereš neku bolju destinaciju, zar još uvek ne shvataš gde živiš, zar još uvek ne shvataš da je tvoja penzija mizerna, da jedva plaćamo račune.

Da nam nije ujaka koji nam šalje hranu svakog meseca ja i ti bismo odavno pomrle od gladi…
Ja ne mogu da sastavim dva meseca na poslu…
Majka – Zato što si nesposobna kćeri, zato što si kao ja.
Ćerka joj – Ne majko, znaš li pravi razlog…
Ne znaš, evo sada će ti tvoja ćerka reći po prvi put, ne zadržavam se na poslu zato što ne dam onu stvar nikome, svi bre kidišu na nju kao gladni psi, a ja nameravam da je dam samo onom koga volim.

U ovoj državi možeš opstati samo ako si na dobroj poziciji, ili ako si pokvarena, ako si zla, ako si kurva, sve ostale preživljavaju kao i nas dve.
Uostalom ja sam završila medicinu da bih lečila ljude, da bih spašavala živote, a ne da bih okačila uramljenu diplomu i radila kao konobarica koju će pijani gosti hvatati za dupe.
E zato sam rešila da idem, da vidim neka lepša svitanja, da se ne budim svakog jutra sa glavoboljom i da ne zavisim od ujaka…
Majka – Nemoj sad da mi vređaš brata dovoljno je što mene vređaš svim ovim što si sada nadrobila.
Ćerka joj – Majko, ja njega ne vređam, ja obožavam svog ujaka, a ti hajde molim te razmišljaj bar jednom realno i logično, zamisli sad situaciju da ujna kaže „Božidare, dosta si slao hranu onim tvojim Beograđankama, misli malo i na nas, a znaš da i ja imam brata, zamisli da i njemu kola krenu nizbrdo, ko će to sve da prehrani, eeej bre, mućni malo…

I ona Ana, mlada devojka, a ne radi, neka se zaposli pa će imati“.
Idem majko, sutra odlazim.
Majka – Neee, preklinjem te… ne, ma ja ću te se odreći, ostavljaš me samu, ne misliš na majku, misliš samo na svoje dupe ćerko, prokleta bila.
Ćerka joj – Hvala majko na lepim rečima, hajde molim te da to učiniš odmah, da ja vidim… da ne razmišljam kad odem da li si ti još uvek moja majka, a ja… a ja…
-Obe pustiše reku suza-
Zavesa se spustila posle prvog čina.

Drax Drakonius
05.04.2020.
10:35

GORAN MILOŠEVIĆ – ISPOD KOŽE

Autor ovog bloga je imao čast da upozna i započne saradnju sa bivšim pevačem grupe Generacija 5 – Goranom Miloševićem.

Goran Milošević je komponovao muziku na moje stihove, a ja sam snimio i montirao ovaj muzički spot.

Muzika i vokal: Goran Milošević

Tekst, kamera, video editing: Dragan Nikolić – Grimasa

Aranžman i gitare: Duda Bezuha (orkestar Đoleta Balaševića i mnogi drugi)

ZOJE

Tražio sam te u licima drugih žena…
nisam te našao,
tvoje oči videh u njenim očima,
kada sam iza ugla zašao…

Tvoje usne još uvek na mojim usnama stoje,
osetih ih kada sam ulicu prešao…
tada sam znao da… gotovo je.

Tvoj miris još na beloj košulji osećam,
na njoj još tragovi karmina stoje,
osećam te kako dišeš dok pijem mrko vino,
ono slatko…
ono… moje i tvoje.

Dlanovi se moji znoje,
a misili požude same se roje,
kada se setim tebe i tvog tela,
mmm… moja Zoje.

SAMO PRAH I PEPEO

Nisi me pitala
dok si me čitala…
kako si,
kako provodiš vreme,
jesu li besane tvoje noći
bez mene,
jesi li me poželeo…
jesi li?

Ne!
Ništa me nisi pitala,
sve si zaboravila,
plakala si dok si me čitala…
ti kažeš ne,
oči su ti od dima crvene,
od dima i crvenog vina,
a ne od suza,
kao što pomislih,
ne od suza, ne…

Mada… znam da lažeš,
lažeš i kada ništa ne kažeš,
znam, lažeš… sve
i moje telo
i moje uši
i oči moje
i noći moje besane.

Kod tebe kažeš sve štima,
a nije tako, znam…
mene ovde sve manje ima,
sve više kopnim,
kao ovaj sneg,
kao ova zima,
topim se…
topim i propadam.

Iza mene samo prah i pepeo,
kao dokaz mom bitisanju,
u tvom nesavršenom svetu…
mnogo sam hteo,
a nisam smeo…
zato se vraćam u prah i pepeo.

Samo prah i pepeo,
život je ceo
i mesto da traje,
da mi se daje,
on kopni i nestaje,
ništa više…
ništa više iza mene ne ostaje.

URLIČU ZVERI

Kako nam lako menjaju svest,
sve što nismo… volimo sada,
što loše beše, sada je dobro,
dobro nam s’ neba sve ređe pada.

Živimo tako od danas do sutra,
niko ne sme podići glavu,
sve su nam crnja ta siva jutra,
šta god uradili nismo u pravu.

Urliču zveri iz njinih glava,
zakon divljine još je na snazi,
nema ko „Titanik“ da spasava,
zato nas demon nemilice gazi.

Strah je u narod ušao neki,
pa glavu dublje u pesak gura,
iz javne kuće laje džeki,
njemu je sve ovo avantura.

Biseri autora

VREME
Sve će se iskristalisati i leći na svoje, samo je pitanje… imamo li dovoljno vremena…

ZORA
Nemoj žaliti kad’ odem… jednom se otići mora,
jer kome nije svanula prva, neće ni poslednja zora.

ARGUMENTI
Izvređaće te na pasja usta samo onaj ko ne barata argumentima.

MIŠLJENJE
Nikada nisam mogao da razumem muškarce koji nikada nemaju svoje mišljenje,

ali zato uvek imaju ženino…

NEDOSTATAK
Ljudi nemaju mane, imaju samo nedostatak vrlina.

EXPORT- IMPORT

Kada jedna država uvozi razne narode, a izvozi mladost i pamet, da li se i to zove export-import?

LEVA, ILI DESNA

Ako je važno na koju sam nogu ustao, da li je važno i kojom sam nogom zakoračio u život?

 

DORUČAK

Gde sam ja ovo???
U mom stanu, reče ona.
Kako sam dospeo ovde???
Ja sam te dovezla, nisam znala gde stanuješ, a bilo mi žao da te ostavljam onim divljim kučkama.
Ma kakve kučke, to su mi žena, tašta i svastika…
Kako su nasrtale na tebe, mislila sam da žele da te siluju, pa rekoh da spasem šta se spasti može.
Pa si me zato dovezla u svoj stan, e… divno, za sada mi je bolje da ostanem ovde, dok ne oslabi moć njihovog otrova.
Ko si ti ustvari?
Tvoja dobra vila.
Hmmm… da li je bilo noćas nečega između nas dvoje?
Samo se nasmejala i pitala „šta želiš da ti spremim za doručak“?
Doneću ti u krevet, nemoj da se mučiš da ustaješ, odmaraj se, namignu mi i ode u kuhinju.

Grimasa