КАКО УПРОПАСТИТИ СОПСТВЕНО ЖЕНСКО ДЕТЕ

_MG_4262

Док су мале, родитељи им читају бајке, говорећи им да су и oне принцезе, њихове принцезе,

а онда их упорно убеђују да ће једнога дана, лепи принц на белом коњу, доћи и по њу, па ће и они живети срећно до краја живота.

Када мале принцезе одрасту, говоре им како требају да се удају док су још младе и док су им родитељи млади, да могу да чувају унучиће,

али принцезе наравно чекају свог принца на белом коњу, године пролазе, принц не долази,

а онда их родитељи наговарају, пошто он не долази да се ипак удају за коња, магарца евентуално,

јер се њима жури и они под хитно хоће унучиће, ко бре још пита ћерку за мишљење и осећања.

Наравно да су се они потрудили да нађу њиховој принцези адекватног коња, па он је као створен за њу.

Тек рођењем младунаца, родитељима долази из дупета у главу, да се ћерка зајебала грдно што се удала баш за тог коња,

па он ни шталу своју нема, боље да се удала за оног Симиног и Верициног коња, он је бреее… он је једини и прави коњ за њу,

онда почињу да врше притисак на сопствено дете, да се под хитно разведе, јер та рага ипак није за њу,

те он је овакав, те онакав и у том убеђивању су веома успешни, наравно…

слушај старије, они најбоље знају шта теби треба… искуство јеботе.

Ћерка је експресно разведена, рага је напустила њихову шталу од злата, а ћерку су спојили са оним Симиним и Верициним коњем,

али коњ, ко коњ, сада вуче дупло више, од јутра до мрака, да задовољи прво таста и ташту, да задовољи принцезу и децу њену,

тако после једно десет година пуца му филм и одлази у непознатом правцу.

Принцеза остаје сама, сада већ времешна дама, ни магарци се за њом више не окрећу,

деца порасла, свако од њих оде на своју страну, мама и тата још у снази почињу да филозофирају, како њој више нико не треба,

како су сви мушкарци (сем њеног тате) свиње, како их занима само она женска ствар, а кад дођу до ње, убрзо напуштају искоришћену власницу исте.

Остани ти с’ нама принцезо наша, требаћемо ми једно другом, трећем…

свима нама подршка треба, никад се не зна ко ће кад и ко ће пре занемоћати…

07.09.2014.

15:52

ДВАДЕСЕТ ПЕТА ОНЛАЈН ФОТО ИЗЛОЖБА

16809319_396729190681985_694795019_n

Божидар Витас, биографија 

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    

Рођен 26. новембра 1939. године у Београду, на Дорћолу, где и сада живи. Светлописањем се бави од 1957. године.  Самостално излагао  120 пута (76 изложби светлописа, 15 пројекција дијапозитива у боји и 29 пројекције светлописа) широм Србије. Два пута самостално излагао у Солуну, једном у јапанском граду Тaђимију, шест пута у Франкфурту на Мајни, два пута у Добоју и једном у Требињу и Вишеграду (Република Српска), једном у Травнику (БиХ). Учесник је 269 колективне изложбе и ликовне манифестације у земљи и иностранству,  као и 57 саборовања (колонија) ликовних уметника.  Потписник је светлописа у многим каталозима ликовних уметника и саборовања уметника. Фотографије, приче и приказе објављује на интернет страницама Фото савеза Србије, Удружења ликовних уметника „Сергеј Јовановић“ из Београда, у информативном листу железничара Србије „Пруга“ и часопису „Српска реч“ који излази у Франкфурту на Мајни.

Приредио и објавио: фотомонографију о рукомету Око рукомета, (2005); фотомонографију мотива везаних за железницу Дуж пруге, (2006); прву збирку поезије железничара Србије Док возови пролазе, (2007). илустровану својим светлописима; монографију Удружења уметника Железница Србије Арс лонга вита бревис, илустровану својим светлописима (2012); изложбене каталоге уз ИСБН и ЦИП број Народне библиотеке Србије: Фотографије (2007); Светлописи – Срцем и душом уз народ Јапана, (2011); Са вером у Светосавље, (2012);  Путеви и раскршћа – 17 векова Миланског едикта (313 – 2013) уз благослов његове светости патријарха српског Иринеја (2013); Светлописани чланови УЛУ „Сергеј Јовановић“, Београд (2013.); 900 година од рођења Стефана Немање, уз благослов његове светости патријарха српског Иринеја (2014);  изложбене каталоге: Вера, љубав и нада, уз благослов Његове светости патријарха српскох Павла (1994); Тиховање у Хиландару – 800 година манастира (1998); Прича о селу,(2006.);„Милосрдни анђео – Да се не заборави (2009) сећање на бомбардовање Београда; Уз слику је   све лепше – Божидар и пријатељи, (2008);                                                                                                                                             

Крајолик, изложба слика и светлописа четири аутора, (2009); Духовни хоризонти (2010),; електронску брошуру (ЦД) каталог мултимедијалне манифестације Иви Андрићу у част – поводом 50 година од доделе Нобелове награде за књижевност, (2011); електронску брошуру (ЦД) каталог  међународне мултимедијалне манифестације Сећање на Стерију – сабор литерарног стваралаштва (2013) и друге;  електронску брошуру (ЦД) каталог манифестације Сећање на Његоша – сабор песничког стваралаштва (2013); брошуру – каталог 19. ликовне колоније „Перилипац 2013“ на 22 стране формата 21 х 21 центиметар са 63 светлописа; у издању HELICON PUBLISHING, Панчево, брошуру ДУХОВНИ ХОРИЗОНТИ са репродукцијом 54 светлописа у црно белој техници и са приказима деветорице истакнутих уметника (2015); електронску брошуру (ЦД) каталог манифестације Књижевно путовање „Романтиком“(2015); електронску брошуру (ЦД) каталог манифестације Молитва Светом Сави (2016).

Организовао је и водио 26 књижевних сусрета од којих издваја: Манифестација посвећена 200 тој годишњици од доласка Доситеја Обрадовића у Србију, (2007); манифестација Иви Андрићу у част поводом 50 година од доделе  Нобелове награде. (2011); „Сећање на Стерију – сабор литерарнох стваралаштва“ (2013) и Сећање на Његоша – сабор песничког стваралаштва (2013); Књижевно путовање „Романтиком“(2015); Молитва Светом Сави (2016); Сећање на Бранка Ћопића (2016).

Организовао је шест концерта камерне музике у извођену гудачког састава „Романтика“.

Организовао је и приредио више од 80 колективних изложби слика, фотографија и вајарских радова као и више десетина самосталних изложби других аутора.

Организовао је и водио 10 саборовања (колонија) ликовних уметника.

Више десетина пута пригодним говорима отварао је самосталне изложбе сликара, вајара и фотографа.

Више пута, као члан разних комисија за одабир и доделу награда на изложбама фотографија, па и међународног ранга, имао је прилику да се упозна са стваралачком активншћу уметника фотографије са свих континената.

На  досадашњим изложбама приказао је јавности више од 3500 различитих фотографија и око  1300 различитих дијапозитива у боји. У музејским, галеријским и приватним колекцијама у земљи и иностранству има више од 300 радова.

Добитник је педесетпет награда и признања из области фотографије од којих 25 међународног ранга. Добитник је  четири признања ФИАП. (Међународна организација  уметничких фотографа – Fédération Internationale de l’Art Photographique – 2003. године).

Добитник је Награде за животно дело (2014.) које додељује Удружење уметника Железница Србије за врхунски допринос развоју и угледу Удружења уметника Железница Србије, укупне стваралачке активности и ширењу културе у Републици Србији и свесрпском културном простору.

Добитник је Златне значке за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе, коју додељује Културно просветна заједница Србије и Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за дијаспору и Србе у региону а под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије (2016).

Члан је и један од оснивача Удружења уметника Железница Србије (1998).  Члан је Удружења новинара Србије (1995); Међународног удружења новинара (2008); Фото савеза Србије (1995);  ФИАП – Међународног удружења фотографа (Fédération Internationale de l’Art Photographique) (2008); Удружења ликовних уметника «Леонардо» из Нових Бановаца (2006), и Удружења ликовних уметника «Сергеј Јовановић» из Београда (2009).

Почасни је члан Српске књижевне радионице Франкфурт на Мајни и Књижевног салона поезије СТЕНКА, Београд.

Спортиста, рукометаш. Играч, тренер, спортски радник, судија. Судио 1330 рукометних утакмица од којих 39 међународних клуских и 5 међудржавних.                          У Бања Луци, маја 2011.  Аутопортрет

Добитник је више награда и признања за изузетан допринос општем развоју, омасовљењу, аформацији и највишим спортским резултатима рукометне игре од којих издваја: Плакета поводом 30. годишњице ослобођења Београда, 1974. и Златна значка Рукометног савеза Србије, 1975.

Заједница железничких спортских клубова Србије прогласила га је за најбољег спортског радника у 2008. години доделивши му златну плакету и џепни сат „Железнице Србије“.

За изузетан допринос раду Редакције и развоју железничког информативног листа „Пруга“  додељена му је захвалница, 2011.

У Фото савезу Србије носилац је уметничког звања Кандидат мајстор фотографије, (2005). На светској фотографској уметничкој сцени носилац је звања Уметник фотографије – АФИАП које додељује Међународна федерација уметничких фотографа (Fédération Internationale de l’Art Photographique) (2009).

Студијска путовања-посета галеријама и музејима: Минхен, Франкфурт, Берлин, Дортмунд, Сасниц, Визбаден, Гајнау, Цирих, Базел, Луцерн, Малме, Беч, Салцбург, Венеција, Трст, Варшава, Краков, Катовице, Пшемисл, Праг, Брно, Париз, Стразбур, Софија, Букурешт, Темишвар, Будимпешта, Ђер, Истанбул, Атина, Тесалоники, Јанина, Мецово… музеји и галерије главних градова бивших република које су сачињавале Југославију и …

На ИНТЕРНЕТ мрежи могу се видети више ТВ репортажа о Витасовој уметничкој активности. Активни је излагач светлописа у групама „Мој Београд душу има“ и „Парвославље на интернету“ и, наравно, на својој фејсбук страници.

Трагајући за сопственим смислом, за суштином постојања унутар животног вртлога, Божидар Витас је направио калеидоскоп сопственог одраза опредмећујући светлописима своје импресије ради давања свима другима.

 

Контакт:    e-mail:   bpvitas@eunet.rs

                   Skajp:  bpvitas@eunet.rs

Моб: 064 8452494

Тел:  011 2621642

Фацебоок:  Божидар Витас

 

Двадесет пета Онлајн изложба фотографија нашег еминентног аутора Божидара Витаса носи назив „Божидар Витас – Светлописи“ састоји се из две целине у црно белој и колор техници.

 

Изложбу можете посетити на добро знаној адреси једним кликом на линк, испод овог текста.

Божидар Витас – Светлописи

DVADESET ČETVRTA ONLINE FOTO IZLOŽBA

Ognjen,portret by Vedran Tolić

Naša dvadeset četvrta Online izložba fotografija pod nazivom “Sedam dana u životu umetnika” upravo počinje, naš aktuelni autor je Ognjen Karabegović.

Ognjen Karabegović, biografija     

Ognjen Karabegović rođen je 1959.godine u Banja Luci, gdje je proveo djetinstvo, završio osnovnu školu,opću Gimaziju, a nakon završenog Pravnog fakulteta stekao zvanje diplomiranog pravnika. Fotografijom se bavi još od gimnazijskih dana, dok njegovo ozbiljnije  bavljenje sa izlagačkom, odnosno umjetničkom fotografijom počinje dolaskom u Fotoklub Zagreb, 2006. godine.  To je zapravo i početak njegovog sudjelovanja na mnogim klupskim, nacionalnim i međunarodnim natječajima i izložbama fotografije, kao i sudjelovanje na skupnim izložbama i priređivanje samostaslnih izložbi fotografije. Kasnije postaje članom još dviju zagrebačkih fotografskih udruga: ”Cro Art Photo Cluba”  (2010.g.) i «Fotogarda” (2011.g.). te sudjeluje na skoro svim njihovim žiriranim i skupnim izložbama fotografije.

Isto tako sudjeluje na više značajnih  međunarodnih izložbi, od kojih izdvajamo:  Međunarodni”Photofestival” u New Yorku, SAD na kojem  je sudjelovao  sa 30 digitalnih fotografija  (2009); Međunarodnu izložbu  ulične fotografije u Skopju u organizaciji fotokluba ”Fotografika”  na kojoj sudjeluje sa 5 fotografija (2009); i izložbu u organizaciji Muzeja suvremene umjetnosti  u Zagrebu u sklopu akcije  ”Potpisujem sve što je plavo”  na kojoj sudjeluje sa 5 fotografija (2009); u suradnji sa dječijom knjižnicom u Hradec Kralove, Češka izlagao je 30 fotografija na temu ”Djeca Zagreba” (2010).  Na nagradnom natječaju  ”Epson” (Hrvatska) njegova fotografija, pod nazivom ”Savski nocturno” je osvojila prvo mjesto (2010);

Do sada je priredio pet samostalnih izložaba fotografija:  u Art Center, Atikokan ,Kanada (2008);   Caffe  galeriji LP , Zagrebu (2009); uličnoj galeriji ”Idi i vidi”, Zagreb (2010); u galeriji Bošnjačke Nacionalne zajednice Zagreb  (2012) i (2015).

Njegove fotografije su primljene na nagradnim  natječajajima i objavljene na stranicama godišnjeg kalendara kompanije ”Ina”  i riječkog”Novog lista” (2012), i  kalendaru hrvatskog izdanja magazina”National Geographic” za 2013 godinu (u  sklopu natječaja” Fototalent 2012,”

Svoje radove objavljuje i u raznim  stručnim i specijaliziranim časopisima i revijama od kojih izdvajamao najznačajnije: Digitalfoto(Hrvatska), Reuters, Photo (Francuska), Travel magazin(Hrvatska),Riders Digest (Hrvatska.)

Fotografije Ognjena Karabegovića prisutne su na većem broju domaćih i  inozemnih web portala za fotografiju,a često  svoje mjesto nalaze u samom vrhu.  Tako je na primjer  tijekom svibnja 2015 godine nekoliko njegovih radova je objavljeno na fotografskom web portalu STARK MAGAZINE,a jedan od tih radova uvršten je i u on line izdanje ovog magazina na izričitu zamolbu izdavača.

Kao stalni suradnik ,fotoreporter, zagrebačke novinske  fotoagencije HALOPIX,od 2011 g. do danas, prati sva važnija zbivanja iz područja glazbe,mode,kazališta,kao i svakodnevni život  u gradu Zagrebu.

 

IMPRESSUM :

Ognjen Karabegović:

  1. samostalna izložba fotografije: ”Zagreb u par koraka”.

Mjesto: Galerija Bošnjačke nacionalne zajednice.Ilica 54,

Zagreb

Datum otvaranja: 15.5.2015.g u 19 sati

Organizator:Bošnjačka  nacionalna zajednica za grad Zagreb i Zagrebačku županiju,Ilica 54

Izložba je organizirana uz finansisku potporu Savjeta za nacionalne manjine Republike Hrvatske

Dizajn kataloga i postav izložbe: Davor Curić

Uvodna riječ : Vinko Šebrek,AFIAP,ESFIAP,počasni predsjednik Foto kluba Zagreb

Vrijeme trajanja izložbe: 15.5.2015.g. do 12.6.2015.godine

I was born in Banja Luka, Bosnia and Herzegovina, in 1959. My love for photography started early in high school, and has been a constant and reliable passion ever since. Even though I studied Law and worked in my field for a long time, true love won in the end. After moving to Zagreb, I started pursuing digital photography again and decided to make my hobby into a job.

 

I’ve had solo exhibitions in Canada (2008) and Zagreb (2009, 2010), and my work has been featured in many joint exhibitions and online portals. I am currenly working as an associate photography correspondent for Halopix and a freelance photographer.

 

You can find a more in-depth interview in which I talk about my perspective on photography here.

 

If you have a project you are interested in realizing with me, seeing more of my work, or simply want to get in touch, send me an emailor contact me through Facebook.

 

Ognjen.

 

Ovo je samo delić izložbe pod nazivom „Sedam dana u životu umetnika“ autora Ognjena Karabegovića, celu izložbu možete pogledati na našoj ustaljenoj adresi, klikom na link ispod ovog teksta.

Sedam dana u životu umetnika

DVADESET TREĆA ONLINE FOTO IZLOŽBA

osmeh

Наш двадесет трећи аутор је Аница Жупунски

Naš dvadeset treći autor je Anica Župunski

Profil autorke – Facebook

Аутобиографија Анице Жупунски

Рођена 1946. године у Зрењанину у ком је завршила осмогодишњу и средњу школу. Дипломирала на Медицинском факултету у Сарајеву. Радила као интерниста-нефролог на Клиници за интерне болести, на Клиници за урологију-одељење за хемодијализе и у Дому здравља у Новом Саду.

Са породицом живи у Новом Саду.

Од 2000-е године члан је Фотокино и видео савеза Војводине, а од 2006 и Фото савеза Србије. Учествовала на преко 300 колективних изложби у Србији и свету. Фотографије су јој излагане на Интернационалним салонима у 56 држава. Добитник је више награда и признања.Имала једну самосталну изложбу 2009.године у Новом Саду.

  1. године Фото Савез Србије додељује јој звање „ФОТОГРАФ ПРВЕ КЛАСЕ“ као признање за излагачки рад на пољу фотографије. У 2014. години од Фото Савеза Србије добија Диплому за освојено 8. место међу десет најуспешнијих аутора у 2013. години.

Од Интернационалног савеза фотографске уметности, (The International Federation of Photographic Art-FIAP)добија 2015. године звање Excellence FIAP Bronze.

Контакт

anazupunski@gmail.com

ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ПОД НАЗИВОМ “КРИСТАЛНО ЈАСНО”

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA POD NAZIVOM “KRISTALNO JASNO”

Ovde je samo deo prelepih fotografija autorke, celu izložbu možete pogledati na istoj adresi.

Obiđite izložbu samo jednim klikom na ovaj link ispod teksta.

Izložba – Kristalno jasno

DVADESET DRUGA ONLINE FOTO IZLOŽBA

dragan

PRED VAMA JE 22 IZLOŽBA FOTOGRAFIJA AUTORA DRAGANA MRKAIĆA

UVOD

Za mene je fotografija velika umjetnost i svaka fotografija je u suštini vrijedna ako slavi život,prirodu i ljepotu,ako vjerodostojno dokumentuje pojedine trenutke i događaje, ako ne vrijeđa nikoga, i još ako traži suštinu iza svega navedenog, to je vrhunac.

Kroz fotografiju,bilo objekata,prirode,ljudi ili događaja,mi upoznajemo dušu samog fotografa , ambijenta i vremena u kojem živi zbog toga što svaki čovjek kroz svoju djelatnost,kroz svoju komunikaciju sa okolinom i drugim ljudskim bićima ostavlja jedan trag.

Kroz fotografisanje i uređivanje same fotografije čovjek na poseban način komunicira sa drugima ,putem sadržaja slike, boja,kontrasta i same kompozicije i tako izražava svoju osobenost.

 

BIOGRAFIJA  – DRAGAN MRKAIĆ

Rođen 31.maja 1957. u Nikšiću,Crna Gora tadašnja FNRJ.Po struci pravnik,studirao u Titogradu,današnja Podgorica,završio gimnaziju u Nikšiću,zbog potreba zaposlenja kao fotograf,položio  i fotografski  zanat.Oženjen, ima tri ćerke.

Fotografijom se bavio još od osnovne škole. Od 1978 do 1985 radio za list Univerziteta Veljko Vlahović, u tadašnjem Titogradu danas Podgorici ,“Univerzitetska riječ”kao fotograf a kasnije kao urednik fotografije.Bavio se i karikaturom i dva puta bio treći na takmičenju karikaturista Crne Gore 1983 i 1984.Radio i kao fotoreporter za “Nikšićke novine” “Omladonski pokret “  i “Onogošt” bilten HTP “Onogošt”.

Od 1985 do 1994 radio u “Institutu za crnu metalurgiju”-Nikšić  baveći se mikro i makro fotografijom i izradom diapozitiva i slajdova za predavanja i reklamu proizvodnog programa instituta.

Fotografijom prestao profesionalno da se bavi 1994. godine, promjenivši zanimanje, do prije pola godine kad je odlučio, stotine crnobijelih filmova, da sačuva od zaborava skenirajući iste i digitalizujući sa namjerom da se vrati fotografiji , ono ako ništa, iz hobija.

KRATAK SLAJD ŠOU OD AUTOROVIH FOTOGRAFIJA, KAO UVOD U JEDNU FOTO PRIČU.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

CELA IZLOŽBA SE I DALJE ODVIJA NA STAROM DOBROPOZNATOM MESTU.

ULAZ NA 22 IZLOŽBU FOTOGRAFIJA KLIKOM NA OVAJ LINK

DVADESET PRVA ONLINE FOTO IZLOŽBA

zdravko-turkulin

BIOGRAFIJA AUTORA

Zdravko Turkulin

Rođen sam u Zagrebu 1945g.

Fotografijom se bavim od 1965g. a 1969g. zaposlio sam se naTV Zagreb.

Napustio sam televiziju 1993 i preuzeo mjesto urednika fotografije u jednom tada uglednom mjesečniku.

Bio sam urednik u još nekoliko casopisa, a u međuvremenu sam snimio 5 slikarsko-kiparskih monografija,edukativnih knjižica,kalendara prospekata,letaka.. ..

U mirovini sam od 2010g.

 

 

Ove četiri fotografije su samo deo aktuelne izložbe, celu izložbu možete videti klikom na link ispod ovog teksta. Dobrodošli.

Kupa, rijeka moga života.